srijeda, 22.11.2006.
u krevetu s bivšom
|
u kratkom roku je kolosalna dvaput prespavala kod mene. sreli bismo se vani navečer, ona umorna i/ili pijana i traži utočište. ne znači to njoj previše – ona ne voli baš bit doma i prespava kod nekog manje ili više poznatog kad god ima prilike. opet zajedno, opet u mojoj sobi, opet u krevetu. dajem joj pidžamu. ona zadržava gaćice, grudnjak i majicu, ali se ja svejedno okrećem dok se presvlači. zaspi istog trena kako dotakne glavom jastuk. naslonila mi je glavu na rame i duboko diše. sretan sam. nije mi napeto da je ljubim, da se ševimo. zadovoljan sam što smo zajedno zaspali i zajedno ćemo se probuditi i jesti ćemo doručak u krevetu. s jedne strane, zašto ne? ako si sretan, budi sretan. ne mesari tu sreću s pitanjima jel u redu da budeš sretan, bi li se trebao drugačije osjećati, kako ćeš se osjećati navečer. misli što manje. inače razmišljaš previše, mesariš se. ako si sretan, pusti. s druge strane, jadno je to. nije li? |
ponedjeljak, 30.10.2006.
griz griz
|
betmen je bila u zagrebu ovaj vikend. to nam je bila prva prilika da se sretnemo nakon vrućih događanja u njenom gradu. mi se cijelo vrijeme dopisujemo i pričamo. prvo sam spoznao da neće poći za me. zatim je proglasila moratorij na sve aktivnosti koje se mogu (s obzirom na njenog dečka) shvatiti kao varalačke. onda je počela pričat o nekim drugim tipovima koji su joj napeti – postao sam frendica. malo smo se i posvađali. nismo više dobri kao nekad. ali, veselio sam se šta će doć. svađica simo-tamo, ipak smo mi bliski prijatelji. nadao sam se jednom vjerojatno ne erotičnom, ali toplom vikendu. tim više šta ona tamo baš i nema prijatelja. bilo je bezveze. na put se spremala entuzijastično kao da ide kod ginekologa. pričali smo o površnim stvarima. probao sam gurnut neke teme, ali slaba reakcija. kad je otišla, pitao sam je na mail šta je to bilo, u čemu je stvar. rekla je da ima grižnju savjesti i da se to pojačava kad smo zajedno. sjebali smo (do dalnjeg) prijateljstvo, imamo previše prtljage. više nisam ni frendica. |
subota, 14.10.2006.
demanti
|
bio sam jednu večer u jabuci. zapričao sam se na šanku s jednom poznanicom manekenskog tijela i držanja i lagano bahatog stava, o bivšim vezama i sličnim glupostima. malo smo popili i baš smo dobro srali. to je drevno prokletstvo – što ti netko manje znači, to si s njim opušteniji i bolje ti ide. fino smo mogli zabrijat kad se pojavila kolosalna. kažem ja ovoj – i, šta bi ti da taj tvoj (s kojim je već triput prekidala) sad uđe u jabuku. - nema šanse, on je star, ima 40 i nešto (prema njima, kolosalna i ja smo vršnjaci), ne izlazi. - e, al ova moja je ušla. - nemoj srat, i šta ćeš sad. – ne znam, glupo da se izbjegavamo, idem pričat s njom kad skupim hrabrosti. – ajde, držim ti fige. pa sam popričao s kolosalnom. upravo je nevjerojatno koliko ja mogu krivo procijeniti stvari. opet moram demantirat svoj zadnji post. što se tiče dečka, nema ga. što se tiče uzornog života, sad je u fazi cuge i izlazaka. što se tiče garderobe, baš je nosila stare stvari i dapače moje gaće. uhhh. to te udari, kad netko u kog si zaljubljen nosi tvoj donji veš. prisjetiš se svega. dala je godinu, bogu fala. pa nek pije, zaslužila je. ali mi je u kurcu što nema dečka. gradio sam si romantičnu predodžbu u stilu dražena zečića (“ja u tebi samo želim... vidjet sretnu ženuuu”) a ona ako nema dečka, to prvo znači da vjerojatno brije okolo, a drugo da je rađe solo nego samnom. eto... inače imam ja neki život i izvan kolosalne ali šta ću o tom pisat... |
nedjelja, 24.09.2006.
duplo sranje za plakanje
|
mislim da sam danas vidio Kolosalnu u gradu, s leđa. jedino me buni što ne prepoznajem nijedan njen dio odjeće ni torbu. dok je bila samnom imala je dva para hlača, jedan i pol grudnjak i tri majice. nisam je uspijevao odvuć u šoping. sad nije ludo skockana, ali ako si kupuje obleku, to je dobar znak. bila je s nekim mladim tipom, vjerojatno dečkom. ak je sad s vršnjakom, i to je dobar znak (ja sam stariji 9 godina, a prije mene su bili još gori likovi). ljepša je, mirnija. ne visi više, čini se, po ćumezima. prije godinu dana bila je u autodestruktivnoj fazi. nije joj to bila prva. nismo više bili zajedno al ja sam se trudio oko nje i bilo mi je užasno teško. nek mi propadne posao, zdravlje, sve, sve bi dao, samo da se ona sredi. i sredila se izgleda. ali ne mogu reć da sam veseo. nemam je poriv nazvat, pozdravit. umjesto toga došao sam doma i rasplakao se. ne znam zapravo ni zašto plačem. tako mi je drago zbog nje. tako mi je krivo zbog sebe, što nisam s njom. mislim da od mene nema većeg idiota. kao prvo, puno nagađam u vezi nje. kao drugo, šta ona ima od toga da ja pišem blog i plačem? ništa. zvala me da budemo prijatelji i ja sam pobjego (i bolje, šta će samnom ovakvim). kao treće, pa samo sam je vidio s leđa! šta bi se desilo da sam je sreo u nekoj intenzivnijoj situaciji? možda ne bi čekao da dođem doma da se rasplačem. ili bi se bacio pod tramvaj. mom raspoloženju nije pomogao ni mejl od Betmen. ovaj vikend je bila na tulumu od posla, napila se i izglupirala. obavijestila razne kolege da bi se jebala s njima. i prije je ona imala tu latentnu neizživljenost, ali se držala krotko i bila vjerna dečku. sad kad je samnom probila led, ne može se zaustavit. ne samo da je njena ljubav prema meni iščezla fantastičnom brzinom i da sam bio budala što sam mislio da bi mogla ostaviti dečka i poć za me, nego sad još moram i slušat jel bi rađe s ovim ili onim ili obojicom i fali joj i dečko (putuje) ali kad dođe onda nije to to, itd. dakle ne da sam joj učvrstio vezu (kako sam napisao u prošlom postu), nego sam je gurnuo u grijeh. štetan sam i sebi i drugima. |
četvrtak, 21.09.2006.
krađa
|
- ništa od betmena. i dalje sam joj napet ali odlučila je da joj je ipak dečko apsolutni broj 1 i neće ga ugrožavat i neće samnom više radit ništa ilegalno. pa dobro, bar sam joj učvrstio vezu. - šećem po gradu i uhvatilo me da se zagledavam u žene i pokušavam ugledat kolosalnu. ne znam zašto. da je ugledam, okrenuo bih se za 180 i pobjegao. ima dečka, bar ga je imala pred mjesec i pol. - bio sam sad na otvaranju festivala eksperimentalnog filma. napio sam se besplatnog vina. bio sam s frendicom koja mi je napeta. mlada je, seksi tijelo, pametna, zbunjena, nedefinirana. jebo bi je, uh, carski. no ja sam njoj totalno super frend i za popričat neke stvari intimne i tako al ništa dalje. pa, takvih stvari sam se već naslušao. - bila je tamo i jedna poznanica. zgodna, zanimljiva. al imam dojam da zna 12.800 ljudi u zagrebu i da dve trećine briju na nju pa ne moram još i ja. uostalom, frend je zaljubljen u nju. - na povratku, oko 2 ujutro, prolazim pored jednog birca na cvjetnom placu i iako je fajrunt bio odavno skužim unutra dva frenda. stanem, ostavim bicikl, ne zaključam ga. baš me briga, bicikl jeftin a ja pijan. uđem i popričam s jednim. on nešto brije na kurve. 600 kn tretman. bio sam 10-15 minuta. izađem van, nema bicikla. ukralo. kupio sam na trgu plavi oglasnik da odma kupim novi. neki pijanci su se svađali da kak se kaže kad se zakaže da trebaš doć na sud. parnica, kaže jedan. ročište, kažem ja. dođem pješke doma i pišem blog. |
subota, 09.09.2006.
ženska logika
|
nazovimo djevojku iz prethodnog posta Betmen. ona i ja se stalno dopisujemo, smsamo i priređujemo si iznenađenja. pošaljemo nešto poštom ili neki specijalan mail. javio sam joj da je čeka nešto posebno na pošti i sjeo u vlak i došao tamo (nije blizu). i čekam ju, dolazi ona na poštu po svoje iznenađenje, a tamo ja, he-he. te večeri je bilo žešće. ne maženje i poljupci liječeni gastalom nego drpanje i začetak seksa. bilo je jebeno napeto jer se već dugo cimamo u dopisivanju. tjednima smo se bavili predigrom. no Betmen više ne pije gastale zato što vara dečka samnom. zašto? zato jer ju je prošla zaljubljenost koja nas je držala na onom otoku (te ljetne romanse se stvarno brzo gase). dok je bila zaljubljena, imalo je to veću težinu i mirisalo na prekid s dečkom i bila je sva rastrgana. sad je to samo tjelesna razina i nije joj toliki bed (iako joj je i dalje bed) ići dalje. eto ti ženske logike. veća je ugroza za njenu vezu da bude zaljubljena i niš se ne dešava nego da nije zaljubljena a ševi se. meni bi bilo gore da saznam da me cura vara nego da saznam da mi je vjerna al je zaljubljena u drugog. no enivej. sad imam Betmena i rađe brijem na nju nego na Kolosalnu. ne znam hoće li se Betmen uskoro skockat i vratit naš odnos na samo prijateljski, ili ćemo postat trajni ljubavnici ili možda ipak pođe za me. vidjet ćemo se tek za par tjedana kad ona dođe u zagreb. |
ponedjeljak, 04.09.2006.
ljeto 2
|
možda blogovi imaju magične moći. pisao sam o jednoj frendici. a kasnije sam pisao kako mi fali seks ali još više intima. i šta se desi? bili smo u osmom zajedno na jednom otoku. trebalo je doći razne ekipe al tak se poklopilo da smo bili sami. bilo nam je super. drugi dan sam je poljubio. bila je sva rasturena. otkad je s tim dečkom (7 godina) nije se ni poljubila s nikim drugim. a ja sam joj užasno napet. još od prije. pojma nisam imao! udario joj je adrenalin. bolio ju je želudac od krivnje što vara dečka. tih dana smo se uglavnom mazili. ljubili smo se rijetko, isprekidano, slasno. nakon svakog ljubljenja bi popila gastal. oko seksa smo obilazili. došli smo blizu al se nismo poševili. svaku večer smo pregovarali hoćemo li spavati u istom krevetu ili ne i zašto i šta se smije a šta ne. bilo je malo neurotično, ali u globalu super. proveo sam s njom 7 x 24 sata solo i bilo nam je sjajno. bliskost, zabava, seksualna napetost. to mi je prvi put u životu da sam s nekim (i prijatelji uključeni) proveo tolko vremena solo i da mi nije bilo naporno ni dosadno i da bih mogao još dvaput tolko. zato mi nije ni bed zbog njenog dečka (koji je ful okej lik). ja nju ne cimam zbog seksa nego bih htio da budemo zajedno. zbog nje bih otišao iz zagreba. fat chance! ona ga voli. nisu si tolko bliski i napeti ko u početku, ali joj je dobro s njim i voli ga. da je bar neki čmrljo. nije, zgodan je. da je bar zadnja sirotinja. nije, bogata obitelj. da je bar neki... ne znam, parketar. nije, ista su struka i dapače ona ga cijeni i kao stručnjaka. da bar se nije doselila u njegov grad. da bar ne živi s njim. da bar nije našla posao u tom gradu. da joj je bar posao bezveze, nije, dobro joj je. sve je protiv mene. s-v-e. imali smo romansu, zaljubili smo se, ali neće ona ipak počinjat novi život zbog mene. vidjet ćemo. |
petak, 01.09.2006.
ljeto 1
|
ležao sam doma jedne večeri početkom osmog, s nogom strganom od nogometa. i stiže sms od Kolosalne! prvi put mi se javlja nakon x mjeseci. da doma leži na antibioticima i kaj ja radim i da bi voljela da se nadjemo i da joj je žao što me zavlačila. smso sam joj da ću je nazvat al je rekla da ide spavat pa ćemo sutra. scenariji koje sam vrtio te noći: a) u kurcu je fizički i psihički, u dovoljno jakoj krizi da trazi moju podršku b) opet se zainteresirala za mene c) ima čvrstu situaciju - uspješna na faksu, stabilna veza itd. želi vidjeti jesam li i ja oke s njom pa da se nadjemo kao prijatelji. ipak smo si puno značili pa je šteta da od toga ne ostane ništa pokušao sam bit maksimalno objektivan. nije zvučala kao a). c) bi moglo bit, ali ona sama mi je u zadnjem (vrlo razumnom, zrelom, smirenom) mailu napisala da nek se okrenem budućnosti i da je valjda bolje da se ne viđamo ak ja i dalje brijem. zašto bi to konstatirala i onda me (mjesec dana kasnije) opet išla zvat? tako sam zaključio da je u pitanju b). ali ne, bilo je c). bio sam okej, čak sam se i zajebavao. dok mi nije postalo sasvim jasno da nije b). tad sam otišo malo u kurac. ipak nisam plakao. želi samnom izgraditi kvalitetan odnos. prijateljski. rekao sam da mi je prerano i da ne želim da se nađemo. rekla je da razumije. otkud je sad ona postala tako razumna?! mislim, drago mi je zbog nje. drago mi je, plečko. |
subota, 01.07.2006.
znoj
|
večeras sam u najboljem raspoloženju s fora ekipom došao u močvaru na ejtis. masovna gužva, već su u ponoć prestali puštati. ali tko je došao – Kolosalna. sa svojom ekipom. koja se sastoji od: I – zgodna i vrckava cura koja je valjda sjebana jer flerta sa svim tipovima a nepoznato je da je ikad zabrijala s ikim P – cura koja zabrije i poševi se s bilo kim, uključujući Kolosalnu i mene (odvojeno) J – fora gay lik X – lik koji je zgodan, mlad i neopterećen (dakle sve što ja nisam, jeee-he-he). mislim da je brijao s Kolosalnom i P u dublu, a možda je pao i seks u troje. pokušavao sam se razvaliti pelinima. u močvari preko 40 stupnjeva. znoj doslovno curi. svi su crveni i mokri. Kolosalna me pomalo izbjegava. progovorimo neke kurtoazne spike. kasnije X nekamo odlazi a ja taman ulazim uplesavajući do Kolosalne. svira neki hit od INXS i ja slažem jebeni ples. ona je vesela i pleše samnom. onda joj kažem da bih joj sad strgnuo majicu i polizao sav znoj s trbuha i izgrizao joj listove. ona se smije i pokazuje s rukom ne-ne. nisam imao šta dalje, okrenuo sam se i otišao. uskoro više ne vidim ni nju. svi su tamo osim nje i X-a. bila mi je rekla da skoro odlazi. jel otišla s X-om? lagano mi je muka. u močvari još 40.000 znojnih i rasplesanih djevojaka, ali za mene nema nijedne. ostavljam svoje i idem doma. sad sam joj napisao mail u kojem tražim da me jasno i odlučno odjebe. zapravo smo mi već raskrstili i to bi bilo redundantno ali nema veze. još sam pijan i ne pada mi ništa drugo na pamet. možda ću se nakon toga bolje osjećat iako sumnjam. popit ću apaurin da zaspim. nadam se da ga neću zrigat. |
petak, 23.06.2006.
parkiralište
|
pred par noći jedna je frendica A. pjevala: putujemo iznad grada, grad se smeje, gleda na nas. rekla je da to mora da je stih s tripa. da. al meni od EKVa dolazi drugi stih: kao da sam umoran, kao da sam star. kao da je prekasno i suviše da znam. osjećaj nije originalan. svako se ponekad tako osjeća. meni je prvi put to došlo s 20 godina, kad sam shvatio da više nikad neću biti tinejdžer. no, meni je u zadnje vrijeme ova komponenta da suviše znam isčezla. prešao sam granicu i sad više ne znam ništa. ne znam zašto Kolosalna i ja nismo zajedno. ne znam zašto A i B jesu zajedno. ne znam zašto su C i D prekinuli, a E i F se oženili. ne znam jesam li uopće zaljubljen u Kolosalnu ili je to jedna žaljenja vrijedna smjesa ljubomore i usamljenosti s tek daškom prave ljubavi. ne znam je li to uopće bitno. ne znam ništa ni o čemu. fantom me izmorio. neki dan sam puko i išo je zvat, prvi put nakon skoro dva mjeseca. mobitel isključen. kasnije se javila smsom da je doma bolesna. i ja sam se dobro osjećao. meni je sam taj doživljaj da mi opet stižu NJENI smsovi na mobitel bio povod da se dobro osjećam. još u kombinaciji s tim da znam da leži doma pa dakle nije s nikim, to je brale prva nagrada. dva dana sam bio zadovoljan. zar to nije žaljenja vrijedno? kad sam pisao zadnji blog entry, toliko sam bio popio da sam se probudio pijan! i još sam popodne tog dana rigao. toliko o utjesi u alkoholu. a te večeri s EKV frendicom se pušio shit pa trava. rijetka kombinacija, kad bolje razmisliš. i pričalo se o spolnim bolestima, HPV-u, broju partnera, varanju. nije mi se to slušalo. htio sam da se pojavi neka buduća ljubav i uzme me za ruku i odvede s tog parkirališta. M. je okretala auto pod ručnom. iz auto radija čuo se dosadan house. smetlar je čistio ostatke s koncerta sistersa. jeli smo sladoled. došla je zora a nitko me nije odveo za ruku. |
